Карстна поља су простране, затворене котлине равног дна, чија је уздужна осовина најмање 2 до 3 пута већа од попречне и, по правилу, паралелна је са правцем простирања слојева. Има их само у набраном кречњачком земљишту и то у млађим планинским системима. Хидрографски се одликују тиме што им је дно редовно подијељено у више сливова, махом периодичних, нека су махом плављена, врло ријетко сува. Изразити типови тих поља су у западној Босни и Херцеговини.

Западна Босна и Херцеговина је дио Динарског планинског система и динарског холокарста. Омеђена је на сјеверу панонском сјеверном Босном, на истоку планинско-потолинском средњом Босном, на југоистоку сјевероисточном планинском Херцеговином, на југу Далмацијом и Ликом на југозападу. Обухвата површину од 7544 км².

Положај Гламочког поља

Поглед на дио Гламочког поља

Западној Босни и Херцеговини одговара подручје динарских била и поља која се према југоистоку настављају у планинску Херцеговину. Планинска била се састоје од кречњака, а између њих су спуштена и крашком ерозијом издубљена поља, која упоредо са билима имају динарски правац пружања и чине главну карактеристику овог дијела, у којем преовлађују горњокредини и други мезозојски кречњаци и доломити. Ова, у основи монолитна кречњачка зона, прекинута је млађим наслагама у крашким пољима.

Са простране висоравни западне Босне дижу се планине високе од 1700 до 2000 метара и пружају се у паралелним низовима. Међусобно су одвојене тектонским крашким пољима, те зато висија има облик рашчлањеног свода, који се одликује широким и дугим планинским вијенцима. Међу планинама се истиче било Радуше, које лежи између Скопљанске долине Врбаса, Купрешког, Вуковог и Равног поља. Било Виторога диже се између Гламочког, Ливањског и Дувањског поља.

Гламочко поље лежи у западном дијелу БиХ са смијером пружања који је паралелан са Динарким планинским системом, са којим чини сложен систем Динарског холокарста.

Карстна поља су највеће депресије у карсту, али су специфичност оних предјела који су изграђени од дебеле серије чистих кречњака, јако дислоцираних. Обод поља је обично представљен јако стрмим и високим кречњачким падинама-одсјецима, чији нагли пад ублажава сипарски материјал на прелазу у раван поља, настао дејством егзогених сила на порозној кречњачкој подлози.

Гламочко поље територијално граничи са општинама: Купрес, Шипово, Мркоњић Град, Кључ, Дрвар, Грахово и Ливно. Од њих је одвојено брдско-планинским масивима различитих карактеристика, али истог постанка.