Основне хидрографске појаве Гламочког поља чине Рибњак у горњем пољу и Јаруга у доњем пољу. Извори који се јављају на ободу и углавном на југозападној страни са малим глацијалним језером на Шатору и два вјештачка акумулациона језера код Гламоча чине најзначајније хидрографске објекте. Појава извора на југозападној страни је у вези са појавом вододржљивих стијена и најмлађим тектонским покретима у миоцену. Извори по издашности и активности током године у зависности су од количине падавина и топљења снијега на околним планинама. Највећи су:

•  извор Асића (извире из тријаских доломита и понире у непосредној близини Гламоча)

•  извор Петрово врело (извире из неогених седимената на контакту на источном рубу поља)

•  Бусија (извор у залеђу самог Гламоча, спаја се са потоком Храст који отиче у Јаругу)

•  поток Храст (југоисточно од Гламоча, дужине око 4 км)

•  извор Врба (који понире у Цвијетића понор).

Међу неколико планинских потока, насталих од крашких врела у залеђу самог Гламоча, највећи су Медвјед поток (дужине 3.5 км) и Трмишић (дужине 4.5 км). Ова врела углавном су контактна између неогених седимената и тријаских доломита. По начину појављивања, то су сезонска врела са врло промјенљивом издашношћу. Максималан протицај сви извори имају у новембру, док је минимални протицај у јулу, када многи од ових потока пресуше.

Језеро у Храсту

Поглед према планини Голији

Двије главне понорнице, Рибњак и Јаруга, имају веома интересантне постанке. По др Ј. Петровићу, то су дијелови прадолинског ријечног система чије је дезорганизација извршена у плиоцену, док је само поље створено прије неогена. Значај ових ријека у карстификационом процесу је варирао с обзиром на висину периодичних поплава. Данас су ти високи водостаји локализовани да би се створиле обрадиве површине. И данас висина воде на неким мјестима може износити и до 11 м (податак водомјерне станице Крива Јаруга).

Значај понорница за ниво поплава почиње нестанком језера из терцијара. На примјеру гламочког поља Цвијић је објаснио како котлине са терцијерним језером прелазе у хидрографско стање периодичних поплава. Јер, ако је Поље било покривено дебелим наслагама терцијерног покривача, како то да су се у њему створили понори када се зна да неогени лапор спречава стварање понора? Одлучујућу улогу играла је денудација терцијерног покривача, као и процес стварања нових понора и проширивање старих. Овај процес је етапа да сва поља пређу у сува.

Рибњак и Јаруга имају веома мале падове ријечног корита, због тога што теку прилично уравњеним Гламочким пољем. Разлика између извора и ушћа је свега 5 м. Оне не примају веће притоке осим неколико планинских потока и то у одређено доба године (јесен). Величина слива и густина ријечне мреже је незнатна пошто и Рибњак и Јаруга љети буду сасвим мале рјечице које немају значајнијих прилива, па на неким мјестима због малог пада буду забарене. Међутим, по уздужном ријечном профилу планинских потока Храста, Асића потока и Бусије видимо већи рјечни пад тако да ови имају већу ерозивну бујичну снагу. Бусија има пад од 118 м на своја 3.5 км дужине. Такве ријечне профиле срећемо и код других потока.