Према налазима професора Ивана Бојановског, археолога који се бавио испитивањима споменика овог краја, најстарије очуване грађевине на овом подручју датирају из доба када су овај крај насељавала илирска племена, дакле прије Христа. На многим мјестима по читавом пољу пронађени су остаци њихових грађевина, а негдје и гробља. Њихове грађевине су добиле име градине.

Послије њих на ова подручја долазе Римљани, чији су се трагови такође задржали. Важно је напоменути да је кроз Гламочко поље пролазио стари римски пут Солин-Будимпешта, што довољно говори о важности овог мјеста. Пронађено је мноштво остатака из тог периода који су прикупљени до 1970. године и изложени у кругу основне школе. Радило се и на реконструкцији римског пута дуж којег су пронађени миљокази. То су камени стубови висине око 1,5 метара укопани у земљу и имали су функцију да показују удаљеност између мјеста на путном правцу. Таква два миљоказа постоје у дијелу града који носи сликовит назив Бусија. Највећи број споменика пронађен је у подручју села Халапић.

Римски миљоказ у Бусији

Један од приказа староримских божанстава

У селу Врба пронаћена је базилика из римског периода. Реконструкцијом је утврђено да је изграђена од остатака религијских објеката народа из предримског периода, а чији су темељи били на истом мјесту. У истом зиду су пронађени и илирски и словенски и римски орнаменти. По базилици се да закључити да је овај простор био добро насељен, јер такви објекти нису постојали у слабо насељеним подручјима.

У средњевјековним мапама могу се пронаћи још два сада потпуно разрушена и заборављена града. Један се звао Орловац и налазио се на стрмој литици у подножју брда Рајан. Сада је тај терен под шумом бијелог бора и изнад њега се често могу видјети орлови, по којима је вјероватно и добио име. Никаква истраживања нису вршена. Други град се звао Змајевац и налазио се изнад села Радаслије, гдје сада постоју истоимени поток. Ни у овом случају нису вршена никаква испитивања.
Према неким подацима, најстарији је Маројевића град, који је припадао краљу Марељи, а који се налази изнад Дакића кућа у засеоку Царевица.

Изнад града, у дијелу који носи име Стари град, видљиви су остаци тврђаве. Носи име Табија, што на турском значи тврђава. Остали су срушени зидови и једна кула која пркоси времену. О њој се зна толико де је из пред-турског периода. Босански краљ Остоја II је на простору Табије подигао себи замак, који је дао на управљање породици Клешић. Ова породица је управљала замком све до доласка Турака 1538. године. Стари замак, у чијим се просторима налазила Богородичина црква, спалио је Гази Хусреф-бег, а Турци су на зидинама старог замка подигли дон-жон кулу која је служила као заштита пред нападачима. Иначе се ово насеље први пут помиње у књигама које датирају из 1076. године.