Површина Гламочког поља износи 1096 км², а надморска висина варира у распону од 882 у најнижем, до 952 метра у највишем дијелу. Смјештено је у умјерено – континенталном климатском појасу и под дејством је истоимене климе са осјетним карактеристикама планинског климатског типа, што је и разумљиво ако се у обзир узме надморска висина поља. У вези са планинским климатским карактеристикама јављају се велике температурне осцилације у току године, које су најизразитије ноћу. Честа је појава темперетурне инверзије која настаје усљед издизања прегријаног ваздуха из долине, док на његово мјесто долази хладнији ваздух који знатно снижава температуру. До исте појаве долази и у ведрим зимским ноћима када температура зна да се спусти и испод –20° C.

Честе су падавине у виду снијега, који некада за вријеме снажне вијавице одсијече поље од свијета. Није риједак случај да снјежни наноси буду високи и по неколико метара. У подручју планине Виторог 1994. године забиљежени су наноси високи и до 6 метара. Нису забиљежени случајеви већих покрета снјежних маса у виду лавина, првенствено из разлога што су обронци околних планина, изузев самих врхова, под стогодишњим шумама, које заустављају било какав покрет. Због надморске висине, одсуства већих површинских водених токова и смањеног испаравања (што је у директној вези са типом вегетације на овом простору), влажност ваздуха није велика, тако да се човјек лако аклиматизује на ове услове.

Природа у љетњем периоду

Планина Голија под снијегом

Чести су вјетрови, зими углавном сјеверац и југо, који су у вези са планинским баријерама које им диктирају правац, док већег утицаја на интензитет вјетра немају. Југо доноси отопљавање снијега, тако да је у прољеће већи дио поља под водом, која се сада много брже повлачи него раније, када се и мјесецима задржавала. Узрок је продубљивање пукотина у кречњачким слојевима, а као посљедица, јавља се повлачење воде на све већу дубину до нове непропустљиве подлоге, која одмах по доласку воде бива изложена њеном дејству.

Из овог се да закључити да крашка поља имају тенденцију продубљивања кречњачких слојева под дејством воде, што би на крају могло имати за резултат потпуно суво крашко поље. И данас се могу наћи живи свједоци знатнијих водених токова који су нестали у задњих неколико деценија, што говори о интензитету крашке ерозије на овом простору.

Љети је честа појава врућих вјетрова који настају усљед помјерања ваздушних маса изнад прегријане подлоге, чија је температура нижа од температуре ваздушне масе. Тада се при погледу на хоризонт стиче утисак да објекти посматрања трепере и попримају неправилне облике. Температура у том периоду расте и преко 30° C.

У климатском погледу Гламоч и Гламочко поље имају субпланинску климу, која у вишим планинским предјелима прелази у праву планинску. Да би се боље схватиле климатске одлике, морали бисмо сагледати услове формирања климе у овом региону као битан услов појаве овакве климе. Уопштено гледајући, очекивало би се да климатске особине буду ублажене близином мора. Међутим, висока била Динаре спречавају сваки утицај мора. Чак и по распореду падавина не би могли наслутити утицај Јадрана. Ако би га било, онда би западнији предјели добијали нешто више падавина. Морамо узети у обзир рашчлањеност рељефа, јер је највиша тачка у ближој околини Цинцар са 2006 м и најнижи дијелови поља на 880 м, што свакако условљава појаву климатских екстремитета и честе температурне инверзије. Температуре ваздуха у самом мјесту одликују се доста ниским средњим мјесечним температурама које у просјеку за цијелу годину износе 7.8° С.