ПОРТРЕТИ СУГРАЂАНА




Мирослав Чангаловић је рођен 18. фебруара 1921. године у Гламочу, од оца Михајла и мајке Анастасије. Већ у раној младости одлази из родног града у Београд, гдје од 1946. до 1954. године учио пјевање код познате оперске пјевачице и вокалног педагога Зденке Зикове.

Већ тада осваја највише награде на такмичењима младих пјевача.


У свом стваралачком раду остварио је више од 3.000 концерата у 96 градова свијета. Великан наше оперске умјетности провео је три деценије у Београдској опери, остављајући за собом неибрисив траг једног живота потпуно посвећеног музици.

Као концертни пјевач префињене музикалности, на репертоару је имао 520 дјела, међу којима је 320 композиција домаћих музичких стваралаца. Гостовао је у 270 концертних сала у многим градовима, међу којима је био и његов родни Гламоч.


Неке од његових незаборавнох креација су: Борис Годунов, Мефисто, Галицки, Кончак, Александар Бородин, Владика Данило, Краљ Милутин, Дон Кихот...

За изузетна умјетничка достигнућа, Чангаловић је добио бројне награде и признања: Октобарску награду града Београда 1955. године, Седмојулску награду 1966, Награду АВНОЈ-а 1973, а у Француској је два пута награђиван првом наградом међународног жирија критике за најбољу оперску креацију остварену у Паризу за улоге Мефиста и Бориса Годунова.
Једини је наш пјевач који је одликован француским Орденом каваљера реда умјетности и културе.

Био је бард оперске сцене у потпуности посвећен Београдској опери. Од 1954. до 1969. године није било представе са којом се излазило у свијет, а да Чангаловић није пјевао главну улогу. Деценијама је био заштитни знак Београдске опере, а његов лични заштитни знак била је улога Бориса Годунова, коју је са изузетним успјехом пјевао на девет наших и 43 иностране сцене. Овом опером се 1976. године опрашта од оперске сцене и београдске публике и одлази у пензију.

Великан наше оперске умјетности заувијек је отишао у легенду 1. октобра 1999. године.