ПРИВРЕДА




Посно Гламочко поље вијековима је оскудно награђивало труд овдашњих људи, па су се они морали окретати шуми. Око њеног узгоја, заштите и експлоатације бринула се Радна организација шумарства и прераде дрвета "Шипад Шатор". У њених 6 радних колектива (Шумарство, Аутопромет, Механичка прерада дрвета, Градња, Фабрика иверастих плоча и Цинцар) пред рат 1992. године било је запослено око 2.600 радника. Радничка насеља су обезбјеђивала тада прави хотелски смјештај. Све фазе производње биле су готово у потпуности аутоматизоване. Сјечено је око 200.000 кубних метара нето дрвне масе, а дужина шумских путева износила је преко 500 километара. Годишње је засађивано преко 1.600.000 младих садница.

Погон Механичке прераде дрвета

На житним пољима

Аутопромет је почео са радом 1950. године, када је успјешно остварен тада планирани Први петогодишњи план. То је био колектив са преко 300 запослених, 95 вучних и 64 прикључна возила, са савременом радионицом, сервисима и врсним стручњацима.

Нова пилана изграђена је 1988. године и тада је била једна од најсавременијих у овом дијелу Европе. 470 запослених радника остваривало је 110.000 кубних метара резане грађе, јеле и смрче. Фабрика иверастих плоча саграђена је 1976. године, са 160 запослених и капацитетом од 52.000 кубних метара иверастих плоча.

Својим дјелима у грађевинарству поносило се 230 радника Градње, који су изградили многе путеве, комуникације, пословне и стамбене објекте... На преко 1.700 хектара некадашњих ливада таласао се прворазредни пиварски јечам и растао надалеко познати гламочки кромпир, а на 20 ратарских и 60 сточарских фарми радило је 350 трактора.

Почетак развоја текстилне индустрије везује се за 1961. годину, када је почела са радом творница трикотаже Међугорје. У 1988. години већ је имала преко 200 запослених, а на тржиште је пласирала преко 360.000 производних јединица. Неколико година пред посљедњи рат фабрика је изгорјела, али је врло брзо подигнута нова, са савременом опремом и технологијом.

Глама, творница за прераду кромпира у оплемењене производе, са пробном производњом је почела 1984. године, са предвиђеним капацитетима од 3.600 тона помфрита, нешто мање кромпир салате, готових јела... На тржиште је пласирала око 4.000 тона пакованог кромпира. Посао прераде 18.000 тона кромпира обављало је преко 300 радника.

Од свега овога остало је само сјећање. Тренутно у Гламочу ради око 540 радника, углавном досељеника из разних крајева Босне и Херцеговине.