ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ




Отимали су се о камене зидине Гламоча Илири и Римљани, турски, аустријски и њемачки завојевачи, а он је увијек остајао, пркосан у својој моћи.

Од "малене камене грађевине... у куту, ником на путу", како је о Гламочу писао познати турски путописац Евлија Челебија, Гламоч је израстао у средње развијену општину у Босни и Херцеговини. Захваљујући шумама изванредног квалитета, које се простиру на површини од око 45.000 хектара и свом географском положају, овај крај има одличне природне претпоставке за развој туризма.




Зимска идила 		 

Гламоч зими


Гламочко поље је смјештено између обронака високих планина, а сам град почива на великој надморској висини. Иако је само стотињак километара удаљен од Јадранског мора, ово је крај у коме царују зиме и брзо пролазе љета, па је цијело подручје као створено за одмор и рекреацију.

Нарочито постоје потенцијали за развој планинског туризма, јер се на обронцима планина могу направити савршени, природно обликовани, терени за зимске спортове.

Велика надморска висина погодује припремама спортиста, а у свему посебно мјесто заузима могућност искориштавања природних ресурса за производњу здраве хране и ловног туризма.

Не треба занемарити ни могућност отварања центара за лијечење болесника са високим крвним притиском и другим болестима, за чије лијечење су потребна љечилишта на планинама. Једна легенда каже да је нека жена у младости ослијепила. Тражила је лијека на свим странама свијета, али га није нашла док није дошла на Шаторско језеро и тамо се умила водом са извора. То је језеро које Гламочанима симболише здравље и оздрављење.